Prometej (Prometheus), 2012

 

Prometej (Prometheus), 2012

Prometej (Prometheus), 2012

“Prometej“, film koji će vas odvesti na neverovatno putovanje, u potrazi za pitanjem na koje ljudska vrsta traži odgovor već vekovima.

Prometej je u stvari istraživački brod, dizajniran za putovanja u duboki svemir. Prvog putnika Prometej-a upoznajemo na početku filma a to je Dejvid, veštačko biće ili ti robot, čiji je zadatak da brine o svojim saradnicima koji se nalaze u hibernaciji. Cilj ovog putovanja je pronalazak planete, odakle mi potičemo. Ali putnici Prometej-a će uskoro saznati da putovanje u tako daleki i neistraženi deo naše galaksije sa sobom vuče i velike opasnosti.

Odličan početak filma. Priča je takva da će vas odmah „zalepiti“ za sedište u isčekivanju sledećeg dela zagonetke. Mada sada kad malo razmislim, većina naučno fantastičnih filmova gde se cela radnja dešava u svemira, počinje na sličan način, tako da možda ovo i nije tako originalan pristup, ali je definitvno očaravajući (pogotovu na velikom platnu). Iskreno film me nije toliko oduševio kao što su ga predstavili u trejleru. Daleko od toga da je film loš, ali postoje delovi filma tj. priče koji su mogli biti ispričano malo detaljnije, a opet postoje delovi kojima nikako tu nije mesto. Ukoliko odlučite da pogledate film shvatićete o čemu pričam negde oko pola sata pre kraja filma.

Da, i to je još jedna stvar. Film Prometej je prosto neverovatan u prvih sat ipo, priča se polako povezuje, polako počinjete da shvate kako sve funkicioniše, a onda sledi jedan „pad“ u totalno drugačiju atmosferu i totalno neočivajuči kraj (ovo govorim naravno u negativnom smislu). Mislim da je Ridli Skot mogao još malo da razradi priču ili bar kraj pre nego što se upustio da snimi film.

Što se tiče glumačke postove, ona je solidno odradili posao. Najbolji posao je odradio glumac Majkl Fasbender koji je tumačio androida Dejvida, koji se u nekim trenutcima ponašao vrlo pristojno, a nekada totalno neobjašnjivo i misteriozno. Naravno nemogu da zaboravim da pomenem i dve sjajne tačke ovog filma, Šarliz Teron i Najomi Rapace, pored kojih će muški deo publike (a tu i ja spadam) biti vrlo prijatno iznenađen nekim scenama.

Smetaju mi malo priče nekih filmskih kritičara a i reditelja samog, da ovaj film iako se dešava u istom „univerzumu“ kao i Ridlijev prvi film „Tuđin“, nema nikakve povezanosti jedan sa drugim. Mislim da to nije istina a to možete i sami proceniti ukoliko pogledate film „do kraja“.

Na kraju mogu samo da vas posavetujem da pogledate film, jer se nećete toliko razočarati, ali neočekujte neki veliki završetak filma jer toga u ovom filmu neće biti.

Ocena 4/5.